U subotu 30. lipnja u portoroškoj marini svečano je porinuta Cassiopeia, jedrilica od sedam i pol metara dužine. Ne bi to bilo ništa posebno da je Cassiopeia obična jedrilica, ali nije to nipošto.
Nije običan ni momak koji ju je izgradio. Naime, tek mu je dvadeset i jedna godina, a kad je počeo graditi bilo mu je tek šesnaest. Dan Poljšak, kako se zove, baš je izuzetan. Još od malena je vrstan jedriličar, modelar, slikar i ljubitelj tradicionalnih plovila. S dvanaest godina neku staru elanku 430 preuredio je u gusarski škuner. Kasnije je od Volva na međunarodnom natjecanju za najbolju sliku na temu regate oko svijeta dobio nagradu. Čitao sam ja nešto o njemu, a kasnije sam ga i upoznao, naravno na brodu.
Nekome prijatelju sam za njegov potpuno obnovljen i preuređen loger od 16 m nacrtao nacrt novog jedrilja i poslije sam mu i pomogao postaviti jarbole. Tada je na brod došao neki mladić, još skoro dječak i pritekao nam u pomoć. Kad je posao bio završen, mali i ja smo otišli malo u obilazak škvera i on je tamo spazio neki upola raspali čamac od nekih pet i pol metara. “Taj čamac bih mogao jako jeftino kupiti i pregraditi ga u škunu“, rekao je, ali sam ga odmah ohladio: “Zaboravi. Ja ga ne bih uzeo i da mi ga bace u leđa. Oblik je loš, loše je izgrađen, drvo je loše i sve je već upola propalo, zato će te koštati više rada i više novca nego graditi nešto posve novo, a ipak ćeš imati star i loš brod. Ako želiš, ja ću ti napraviti nacrt po želji.“
Mali veliki čovjek objeručke je prihvatio ponudu i dao mi adresu, a ja sam mu uskoro poslao nekoliko osnovnih nacrta jedrilica prilično klasičnih linija kod kojih bi se barem trup mogao izgraditi za šest do osam tisuća eura, koliko se Dan nadao skupiti na brzinu.
