Oli si obidva fažol?
S fažolom, još zvanim i kok, kuhale su se suhe svinjske nogice, rebra, glava, suhi repovi, panceta, kobasice, a bome nekad i same suhe kožice.
U pašta fažol je išla tjestenina, obično špageti, šubjoti ili pužići, tek ponekad riža i posebno cijenjen orzo. Još iz doba predškolskog djetinjstva ostalo mi je duboko u nosu (ipak će to biti u mozgu) zapisan neodoljivo privlačni miris pašta fažola kad ga je kuhao moj od davna već počivajući djed. Miris se razlijegao sve do portuna, za one boljega nosa, i do Pjace.
Ne znam jel` se miris razlijegao od fažola ili od pešta ili i od jednog i drugog. E da, ne treba zanemariti ni vonj suhog mesa. S fažolom, kojega je nazivao kok (šareni, trešnjevac), kuhao je nekada suhe svinjske nogice, rebra, glavu, suhe repove, pancetu, ponekad kobasice, a bome nekad i same suhe kožice. Kako je što mogao nabaviti.
U pešt bi narezao pancetu, luk (češnjak), kapulu, petrusimul i sve malo popaprio. Sve bi to dobro narezao pa zatim još i macolom (kuhinjski bat) dobro istukao. Nadaleko bi se čulo ritmičko udaranje macole iako bi između kamenog lavela (sudoper) i kuhinjske daske, na kojoj je pripremao pešt, stavio kuhinjsku krpu da bi ublažio lupetanje. (…) Više pročitajte u 257. broju Mora.
