Riži na prišu
U malo vode s dosta različite ribe, kap maslinovog ulja i prstohvat soli i sve smo stavili kuhati na otvoreni oganj. Jeli smo žlicama iako nit’ je bio rižoto nit’ je bila juha!
Kad ste u višednevnom ribolovu nikada se ne zna kad će vam nepredviđeni poslovi upropastiti i ono malo vremena koje ste htjeli rezervirati za objed, okrepu ili jedva dočekani odmor. U takvim trenucima, kad sve krene naopako, ponekad se izrodi i ponešto dobro. Nije svako zlo za zlo!
Sjećam se dogodilo se to jednom, sad već davno u prošlome stoljeću, na Palagruži. Već po ustaljenom redu ujutro dignute mreže čistile su se i prebirale do kasno poslijepodne, a onda ih se opet bacalo u more. No ovoga puta mreže su bile pune ašprina (prema aspreo), sitnih i iznimno tvrdih ostataka koralja s dna mora koji se zadrže u mreži i prava su muka za čišćenje. Čišćenje se odužilo i kod svih izazivalo nervozu jer bilo je jasno da ništa od zasluženog odmora. Tek će kasni smiraj dana donijeti opuštanje. (…) Više pročitajte u 266. broju Mora.
Piše: Marko Vučetić
