Ribarev sin – Zaboravljeni svijet okusa
S Davidom smo ubrali divlje bilje, a Marinko je zaronio po alge. Spremali smo i ražu, šaruna i malo dondola
Još kao klinac tvrdio sam da jedem sve što živi u moru. Najprije zato što je to bila dobra fora i dokaz neke glupave mladenačke hrabrosti, a drugo zato što mi je to, kad smo otvorili Batelinu i ja postao kuhar, to postala i mala opsesija. Kušao sam stvarno svašta što more nudi, od zvizde do morskog uha, od posidonije do srca tune. Negdje sam davno pročitao da konzumacija salpine glave može izazvati halucinacije ako se salpe hrane nekom specifičnom algom. Nisam vam ja baš od halucinogenih droga, ali oni mali vrag mi ni dà mira — moraš probati, pa iz mora je, lovimo ju, tu je… cuclati glave od salpi i nije neki zločin — divljao bi mali vrag. Nisam našao niti jedan pametan razlog koji bi me naveo da ne napravim gozbu od salpinih glava, pa makar poslije sjedio na bubamari gatajući si iz pjene od piva dok nazdravljam s Ludim Šeširdžijom, a plava Kali s velikim grudima češka me kandžama po vratu.
Nije da sam odmah skočio na prvu salpu da joj posrčem oči, obraze i mozgić, ipak nisam neki junkie. Prvo sam malo pronjuškao po literaturi, da vidim malo čime se salpa hrani i koje alge stoje iza te nevjerojatne priče. Kada sam prvi put kušao naše jadranske alge, morski je svijet u trenu poprimio još jednu meni do tada neviđenu dimenziju oblika, boja, okusa, mirisa i tekstura — svijet jestivih algi u Jadranu. Naravno, jednom sam se ipak najeo salpinih glava — al’ ni mi bilo niš. Bez veze, ne udara ni u glavu ni u noge. Ništa od legendarnih halucinacija od kojih su Rimljani zujali danima.
No otkrio sam da imamo puno more jestivih algi i obalu prebogatu jestivim biljem. Već od samog početka alge su predstavljale jedan od najranijih oblika života na Zemlji. Riječ je o širokoj skupini pretežno fotosintetičkih organizama, od jednostaničnih do višestaničnih. Ove jednostavne biljke koriste uglavnom Sunčevu energiju. Zato ih i nalazimo najviše u plitkim vodama. Hraneći same sebe u tom procesu oslobađaju kisik te tako stvaraju 90 posto atmosferskog kisika. Alge uzimaju hranjive tvari, tekućinu i potrebne plinove izravno iz vodenog stupa. Nalazimo ih u najrazličitijim oblicima i veličinama. Od mikroskopskih jednostaničnih do gigantskih oceanskih trava do 50 metara dužine. Budući da su prve u hranidbenom lancu, odgovorne su za stvaranje 80 posto hrane na Zemlji održavajući sav postojeći život na našem planetu. Alge se često smatraju namirnicom suvremenog doba, no zapravo su dio ljudske prehrane otkada je čovjeka. U nas su jednostavno zaboravljene i zanemarene od zadnje prehrambene revolucije. (…) Više pročitajte u 260. broju Mora.
